Tiša BeAv

Ime Tiša BeAv doslovno znači deveti (dan) meseca Ava. Kao sećanje na rušenje prvog i drugog Hrama u Jerusalimu, Tiša BeAv ima veliki značaj u kolektivnoj memoriji jevrejskog naroda i kao takav, ovaj dan je posvećen strogom, dvadesetpetočasovnom postu, za vreme koga se ne unose hrana i voda, a individua se uzdržava od ponašanja tipično vezanih za radost i luksuz (na primer, od seksualnih odnosa, nošenja kože, kupanja, mirisanja, sedenja na visokim i udobnim stolicama i tako dalje).

Za vreme čitanja Lamentacija, Knjige o Jovu i drugih delova Tanaha i Talmuda koji asociraju na tugu, tragične događaje i prakse žalovanja običaj je sedeti na niskim stolicama ili pak na podu, što korespondira sa posmrtnim žalobnim praksama vezanim za žalost za pokojnikom (kao što je sedenje šive, na primer). Rad tokom čitavog dana se izbegava, a misli su usmerene ka tragičnim događajima iz jevrejske istorije (posebno ka nekolicini od njih koji su se desili upravo na ovaj isti dan u različitim vekovima), uz uvek prisutnu nadu u bolju budućnost.