Šabat – vreme mirovanja

Piše: Dragana Stojanović

Rad za priručnik koji priprema Nada Banjanin Đuričić

Šabat – praznično vreme čije ime upućuje na sedmi dan stvaranja sveta u jevrejskoj tradiciji praznuje se od petka u sumrak do subote uveče. Ovih 25 sati karakteriše mirovanje, odsustvo rada i praznična atmosfera, a zbog svoje važne uloge u podsećanju na stvaranje sveta i jevrejsku istoriju zauzima važno mesto u jevrejskim kalendarima i religijsko-običajnim praksama.

Šabat podseća na dve ključne ose:

1. Stvaranje sveta

– Naime, kao što je, prema Tori, Bog stvorio svet za šest dana pri čemu je sedmi dan, bivajući zadovoljan, odredio za mirovanje, tako je i Šabat dat sedmog dana za radost i mirovanje ljudima. Držanje i proslavljanje Šabata tako svedoči o samom stvaranju sveta i potvrđuje ga, a u isto vreme poziva ljude da i u savremenoj žurbi oko svakodnevnih obaveza zastanu čak i ako sav posao nije završen, te da sagledaju lepotu urađenog i odvoje vreme za odmor i radost u krugu porodice i dragih ljudi. Šabat je posvećeno vreme, vreme odvojeno za posebne, praznične aktivnosti i međuljudsku komunikaciju.

2. Izlazak iz Egipta

– U istorijskom procesu izlaska iz Egipta Jevreji su postali slobodan i, kasnije, etnički-pravno definisan narod. Šabat je stoga i praznik slobode – slobode od robovanja svakodnevnim aktivnostima i obavezama, sloboda od neprestane trke za osvajanjem prostora. Šabat je hram u vremenu (Kaplan), mesto odvojeno za sasvim posebne praznične trenutke. Sloboda se u Šabatu ogleda na još jedan način – kao jednakost. Naime, toga dana su svi bez razlike (klasne, uzrasne, rodne i druge) oslobođeni rada i uronjeni u atmosferu praznika i mirovanja, što vodi neprestanom podsećanju na suštinsku jednakost ljudi, koju ne bi trebalo zaboravljati ni tokom radnih dana.

Šabat započinje molitvom i svečanom večerom, a tokom samog subotnjeg dana uvek ima sasvim dovoljno vremena i za druženje, čitanje i odmaranje. Za Šabat se sve priprema unapred – kako je to dan u kome se ne rade nikakvi stvaralački poslovi (u to ulaze i paljenje vatre – dakle, kuvanje, kao i prenošenje stvari, pisanje, brisanje, konstrukcijski poslovi i slično), čitavo vreme ostavljeno je za dodir sa onim što se često tokom nedelje zanemaruje, a što se odnosi na odmor, učenje, molitvu i kvalitetne međuljudske relacije.

Šabat je, dakle, prateći sve ovo, i stub očuvanja jevrejskog identiteta – kako istorijskog, tako i savremenog. Što je još važnije, kroz dimenziju sećanja na stvaranje sveta, slobodu i praznično mirovanje Šabat podseća i na dimeniziju opšteljudskog, dragocenu vrednost koju je neophodno čuvati i iznova razumevati.

Dragana Stojanović rođena je 1983. godine u Kikindi. Osnovne i master studije etnomuzikologije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Svoja interesovanja proširuje tokom interdisciplinarnih doktorskih studija Teorije umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, gde je odbranila tezu doktorske disertacije zasnovanu na savremenim feminističkim i postfeminističkim teorijama koje tematizuju mesto ženskog subjektiviteta u području umetnosti i kulture. Uključena je u brojne projekte vezane za neformalnu edukaciju u oblasti studija roda, kao i u oblasti jevrejske kulture, istorije, tradicije i savremenosti. Trenutno radi kao docentkinja za oblasti Teorija umetnosti i medija i Kultura i studije kulture na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

Dragana je saradnica i volonterka organizacije Haver Srbije.

Pročitajte još: