Portreti i sećanja jevrejske zajednice u Srbiji pre Holokausta

Projekat Portreti i sećanja jevrejske zajednice Srbije pre Holokausta je inicijativa Saveza jevrejskih opština Srbije za očuvanje sećanja i obrazovanja o Holokaustu. Ova inicijativa, svojim obrazovno-kreativnim pristupom ima za cilj promovisanje ljudskih prava, kulturne raznolikosti, tolerancije tj. interkulturalnosti. Projekat se posebno obraća mladoj generaciji, nezavisno od njene verske pripadnosti.

Prvi korak u realizaciji ovog projekta je stvaranje arhive fotografija članova jevrejske zajednice u Srbiji pre Holokausta (u periodu od 1919. do 1942.) i svedočenja Jevreja koji su preživeli Holokaust.

Olivera Pavlović, Divčibare, avgust 1939, jedu lubenicu.

Drugi korak je izložba ovih fotografija uz prateći obrazovni program koji se odnosi na Holokaust i razmatra s tim u vezi savremene probleme u ostvarivanju ljudskih prava i vrednosti. Pre izložbe, kao i na samoj izložbi obrazovni deo programa treba da probudi empatiju kod učenika i pokrene ih da diskutuju i postavljaju pitanja o toleranciji, dostojanstvu, jednakosti i ljudskim pravima.

Radionice u Novom Sadu

U saradnji sa Savezom jevrejskih opština Srbije, organizacija Haver Srbija održava radionice za učenike srednjih i osnovnih škola. Teme kojima se radionice na izložbi bave aktuelne su i široko primenljive, budući da takođe dotiču pitanja suzbijanja diskriminacije, stereotipizacije i rada na razvoju poštovanja različitosti i bogatstva kultura u savremenom društvu, što su ujedno i teme na kojima organizacija Haver Srbija aktivno radi kroz obrazovne projekte namenjene svim generacijama

Posledice Holokausta na jevrejsku zajednicu vrlo jasno ukazuju koliko su presudni tolerancija, uvažavanje ljudskih prava i kulturnih različitosti u jednom društvu. Holokaust je jedan od najvećih genocida zabeleženih u istoriji. U Srbiji je tokom Holokausta ubijeno 83% posto jevrejske populacije. Godine 1940. na teritoriji današnje Srbije je živelo 33 800 Jevreja, a mnogi gradovi i varoši u Srbiji imali su snažne, dinamične i vrlo aktivne zajednice koje su vekovima davale značajan doprinos društvu na svim poljima, u politici, umetnosti, nauci i trgovini, itd. Samo je 5746 Jevreja sa teritorije današnje Srbije preživelo Drugi svetski rat. Danas jevrejska zajednica u Srbiji broji manje od 4000 članova.

Izložba će trajati od januara 2015. do decembra 2015. godine. i biće postavljena u sedam gradova, koji su u međuratnom periodu bili centri jevrejske kulture i života na teritoriji današnje Srbije: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Beograd, Šabac, Kragujevac i Niš.

Ukoliko želite da učestvujete i volontirate na izložbi, molim Vas pošaljite mail na: kontakt.secanje@savezscg.org

Digitalnu arhivu kao i obrazovni materijal možete pronaći na: jevrejipamte.org