Roš Hašana

Roš Hašana u najčešćem prevodu napisana kao jevrejska nova godina u doslovnom prevodu sa hebrejskog jezika znači „glava godine“. Roš Hašana obeležava početak nove kalendarske godine i slavi se 1 i 2 dana meseca Tišrija.

Roš Hašana ima nekoliko imena, i sva su povezana sa simboličkim značenjem praznika:

Roš Hašana – (hebr.) Glava godine – u smislu početka nove kalendarske godine

Jom Azikaron – (hebr.) Dan sećanja – u pitanju je sećanje na delo Stvaranja, koje u jevrejskoj tradiciji takođe predstavlja svojevrsni početak sveta, te čoveka kakvog ga mi znamo

Jom Terua – (hebr.) Dan trube/Dan trubni – običaj je da se na Roš Hašana duva u šofar. Šofar je zapravo truba od roga čiji zvuk podseća na vreme za introspekciju, pokajanje i razmišljanje o proteklom i budućem vremenu koje nam je na raspolaganju. Šofar poziva na razmišljanje o našem ličnom delovanju, radu, aktivnostima i međuljudskim odnosima i podseća na to da oni uvek mogu biti bolji, te da na tome treba raditi. Zvuk šofara je grub i sirov i kao takav treba da privuče pažnju i prene slušaoce, pozivajući ih na razmišljanje o navedenom.

Jom Hadin – (hebr.) Dan Suda – u jevrejskoj tradiciji postoji verovanje da se na ovaj dan otvaraju knjige života i smrti. Pravednici istog dana bivaju upisivani u knjigu života, oni koji su grešili upisuju se u knjigu smrti, a svi ostali (kojih je najviše) imaju na raspolaganju još deset dana, do Jom Kipura, da promisle o svemu i vrate se na put sa koga će dalje konstruktivno delovati. Tradicionalno, ovaj povratak – pokajanje – potpomognuto je molitvama (tefila), dobrotvornim prilozima (cedaka) i opštim pokajanjem (tešuva) koje je intenzivirano u ovom periodu. Desetodnevni period od Roš Hašana do Jom Kipura zbog toga se naziva Jamim Noraim – što u prevodu sa hebrejskog jezika znači „strašni dani“.

Za razliku od nama poznatije Nove godine (31.decembar-1.januar) koju karakterišu slavlje, zabava i društvo, Roš Hašana se obeležava unutar sinagoge, u molitvama, samoispitivanju, pokajanju i tradicionalnoj hrani.

U jevrejskim porodicama i zajednicama tih dana uobičajeno je čuti čestitku „Šana tova“ (Dobru godinu [ti želim]), „Šana tova u’metuka“ (Dobru i slatku godinu [ti želim]), ili pak „L’šana tova tikatem v’taihatem“ (Neka bi bio upisan i utisnut za dobru godinu).

U ime dobrih želja i slatkog(pozitivnog) početka godine, običaj je da se ovih dana jedu jabuke umočene u med.