Diskriminacija
.
lat. Discriminare – odvajati, praviti razliku
Diskriminacija označava i nejednako/različito postupanje prema osobi ili nekoj grupi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. To je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji.
Diskriminisan znači isključen!
Diskriminacija se vrši i kada se osobe koje se nalaze u neravnopravnom položaju, tretiraju na isti (ravnopravan) način.
Radionica sa srednjoškolcima, Novi Sad 2015.
Diskriminacija može biti zasnovana na različitim ličnim svojstvima, koja su stvarna ili se samo pretpostavlja da ona postoje. Lična svojstva su, na primer, rasa, boja kože, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, versko ili političko ubeđenje, pol, rodni identitet, seksualna orijentacija, invaliditet, bračni i porodični status, starosno doba, članstvo u političkim i drugim organizacijama i dr.
Učesnici diskriminacije su diskriminator-onaj koji vrši diskriminaciju, žrtva i posmatrač. Diskriminaciju može izvršiti svako i ona se može desiti bilo gde – na poslu, u školi, na fakultetu, u bolnici, na stadionu, u postupku pred organom javne vlasti, u sudu, u gradskom prevozu, na ulici…Diskriminacija se može desiti bilo kome: pojedincima, grupama ljudi, ali i pravnim licima. Lice koje je diskriminisano u jednoj društvenoj situaciji, može u nekim drugim okolnostima biti diskriminator, odnosno lice koje čini diskriminaciju. Posmatrači su bitni jer mogu da spreče diskriminaciju, ali i da je odobravaju ili podstiču i tada se smatraju pasivnim diskriminatorima. Posmatrači često ne reaguju jer se boje da će i sami biti diskriminisani.
Diskriminacija može biti direktna ili indirektna, namerna ili počinjena iz neznanja. Može se desiti da neko učini akt diskriminacije prema drugom licu ili grupi lica, a da toga nije ni svesan/a.
Posledice diskriminacije uvek su teške. One su nekada očigledne, a ponekad nisu vidljive i zato su opasne. Diskriminacija pojedinaca i grupa može dugoročnije narušiti odnose u društvu. Ne treba zaboraviti da jedna osoba može biti diskriminisana po više osnova u jednoj oblasti (takozvana „višestruka diskriminacija“) ili po jednom osnovu u više oblasti.
U Srbiji je 2009. godine donet Zakon o zabrani diskriminacije koji definiše diskriminaciju kao „svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovinskom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima“.
U praktičnom smislu, u zakonu su navedeni osnovi za pravljenje diskriminatorne razlike i to:
- rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik;
- versko ili političko ubeđenje, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama;
- pol, rodni identitet ili seksualna orijentacija;
- imovno stanje;
- rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet;
- bračni i porodični status (porodične obaveze, trudnoća);
- osuđivanost;
- starosno doba;
- izgled, i druga stvarna lična svojstva, ili lična svojstva koje ti je neko neopravdano pripisao.
Zakon je neke oblike diskriminacije okarakterisao kao teške a svrha ovakve kvalifikacije predstavlja smernicu sudovima kada odlučuju o težini štete koju je diskriminisana osoba pretrpela, odnosno određivanja visine naknade te štete.
Teški oblici diskriminacije su:
- izazivanje i podsticanje diskriminacije po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenjai invaliditeta;
- propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlastii u postupcima pred organima javne vlasti;
- propagiranje diskriminacije putem javnih glasila;
- ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje;
- diskriminacija po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija);
- diskriminacija izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istoj žrtvi;
- diskriminacija sa teškim posledicama po žrtvu, druge osobe ili imovinu, a naročito ako je reč o kažnjivom delu u kom je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila netrpeljivost zasnovana na ličnim svojstvima.
Saveti
„Ne čini drugima ono što ne želiš da drugi čine tebi.“
.
U svakoj situaciji potrudi se da se ponašaš asertivno!
Asertivno ponašanje označava izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi.
Asertivna poruka izrečena je bez dominiranja, ponižavanja ili degradiranja druge osobe. Asertacija uključuje samopoštovanje jednako poštovanju prava druge osobe, uvažavanje, ali ne i snishodljivost koja vodi u podređeno ponašanje iz uverenja da druga osoba ima veća prava jer je u ulozi moći (iskusnija, učenija, drugog pola, nacionalnosti ili rase). Osim asertivnog mi možemo reagovati pasivno (kada se povlačimo) ili agresivno (kada napadamo drugoga), međutim druga dva načina reagovanja ne dovode do rešenja situacije, bar ne na adekvatan način.