Purim
Purim je praznik koji pada u poslednjem mesecu jevrejskog kalendara, 14. dana meseca Adara. Purimske proslave su poznate po velikoj količini radosti, veselja, druženja i maskiranja, što purimskim zabavama daje posebnu čar, a uz to podseća i na jedan od aspekata simbolike praznika.
Reč Purim dolazi od reči pur, što u prevodu znači „kocka“, ili „žreb“. Naziv praznika upućuje na istorijsku podlogu koja stoji iza njega: naime, praznik Purim održava sećanje na čudesno oslobođenje jevrejskog naroda od planiranog progona persijske vlasti u 5. veku pre nove ere. Pored drugih likova u ovoj priči (Mordehaj, kralj Ahašveroš), može se reći da je za ovaj pozitivan obrt najzaslužnija Ester, kraljeva supruga koja mu u odsudnom trenutku, nakon što je kralj već potpisao dekret o progonu Jevreja na nagovor svog savetnika, Hamana, otkriva da je i sama Jevrejka i da je narod koji bi trebalo da bude prognan – njen. Od ovog trenutka priča dobija drugačiji tok, Jevreji dobijaju kraljevu dozvolu da se ravnopravno brane, te tako pobeđuju u bici sa svojim persijskim protivnicima.
Danas je Purim pre svega veseo praznik, koga karakteriše nekoliko običaja:
- čitanje svitka o Ester heb.Megilat Ester, odnosno same priče o Ester u sinagogama
- slanje poklona u hrani poznanicima i prijateljima
- darivanje siromašnijih i onih kojima je to najviše potrebno
- priređivanje svečanog obroka povodom praznika
.
Pored ovoga, za Purim se tradicionalno priređuju maskenbali, zbijaju se šale, izvode se komične predstave sa maskama (često upravo na samu temu purimske istorijske priče) i slično. Usled opšteg veselog raspoloženja u Purimu uživaju kako deca, tako i odrasli.
Više o ostalim praznicima:
