Pesah
Praznik Pesah uvek pada u proleće, 15. dana meseca Nisana, koji se još u Tori naziva i Aviv (proleće). Pesah je u jevrejskoj tradiciji poznat još pod nekoliko imena: osim Hag haAviv (praznik proleća), on se naziva još i Hag Hamacot (praznik beskvasnih hlebova), kao i Z’man herutenu (vreme naše slobode).
Pesah je prvi od tri hodočasna praznika u jevrejskoj tradiciji (ostala dva su Šavuot i Sukot) koji istovremeno asociraju kako na jedan od značajnih perioda u jevrejskoj istoriji, tako i na obeležavanje određenog perioda u agrikulturalnoj godini. Pesah konkretno seća na dva aspekta jevrejskog kulturalno-istorijskog i privrednog života:
1. Narativ i simbolika Pesaha podsećaju na izlazak Jevreja iz Egipta, odnosno na duhovno i fizičko oslobođenje Jevreja od egipatskog ropstva. Kao što su Jevreji prilikom izlaska imali samo toliko vremena koliko da naprave beskvasni hleb koji će poneti sa sobom, tako i danas Jevreji širom sveta, slaveći Pesah i podsećajući se na ovaj deo istorije, za vreme osam dana trajanja praznika (u Izraelu sedam) jedu samo beskvasne hlebove koji se nazivaju maces ili macot, i uopšteno iz upotrebe izbacuju svu hranu koja sadrži hamec – kvasni element. Simbolički cilj izbacivanja kvasne hrane tokom osam dana trajanja Pesaha jeste:
a) podsetiti se na pomenuti deo istorije – izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva
b) osloboditi se bilo kakve gordosti i veličine koja ometa kvalitetan život individue (a uz oslobađanje od gordosti dolazi i bolje razumevanje čitave priče o izlasku iz Egipta)
2. Pesah takođe simbolizuje i obeležavanje početka sezone žetve u Izraelu. Pre Pesaha običaj je temeljno očistiti kuću od svega kvasnog i pripremiti je za praznik, a sam praznik otpočinje svečanom večerom koja sadrži obaveznih 15 delova, uz narativno i interpretativno izlaganje priče o izlasku iz Egipta. Na taj način svaka generacija i svaka individua je podstaknuta da svake godine pronađe novo značenje i značaj suštine ovog praznika u svojoj aktuelnosti i svom savremenom životu.
Više o ostalim praznicima:
