Sukot
Reč Sukot u prevodu sa hebrejskog jezika znači kolibe, te se tako Sukot može nazvati i praznikom koliba. O kakvim je kolibama reč? Praznik Sukot obeležava sećanje na četrdesetogodišnji period lutanja jevrejskog naroda kroz pustinju; za to vreme Jevreji su živeli u ručno pravljenim kolibama od prirodnih materijala koje su im bila jedina zaštita.
Upravo iz tog razloga neposredno pre Sukota (koji pada 15. Tišrija po jevrejskom kalendaru) u dvorištu kuće ili sinagoge pravi se suka – koliba od pruća, grančica i lišća koja se često bogato ukrašava prvim jesenjim plodovima. Običaj je da se tokom osmodnevnog trajanja praznika Sukot jede i čak, po lepom vremenu, spava u takvoj kolibi.
Sukot je radostan praznik. Njegovo drugo ime je Z’man simhatenu, što na hebrejskom jeziku znači „vreme naše radosti“. Njegov značaj je i agrikulturalan – on, naime, podseća na kraj žetvene sezone, te se stoga naziva i Hag HaAsif – praznik žetve. Običaj je da se, počevši od prvog dana Sukota svakog dana maše etrogom (vrsta citrusa) i skupom grančica u čijem su sastavu palmina grana, grančice vrbe i mirte. Na simboličkom nivou ovaj običaj ima puno značenja, a jedan od njih upućuje na različitost svakog čoveka u jednoj zajednici (kao što su različite prema svojstvu izgleda, ukusa i mirisa etrog, palma, vrba i mirta), te na važnost uviđanja potencijala zajedničkog delovanja uprkos razlikama.
Više o ostalim praznicima:
