Rut Bader Ginsburg

Prva Jevrejka koja je položila zakletvu na Vrhovnom sudu SAD 10. avgusta 1993.

Rut Bader Ginsburg provela je čitav život uspešno se boreći sa nedaćama, pre nego što je imenovana za sudiju Vrhovnog suda, gde se uspešno borila protiv rodne diskriminacije i ujedinila liberalni deo suda. Pošto je sudijsku zakletvu položila 10. avgusta 1993. godine, ovaj mesec želimo da posvetimo upravo njoj.

Rođena je 15. marta 1933. godine u Bruklinu, Njujork, kao Džoan Rut Bader. Njena majka je imala veliki uticaj na nju tokom njenog detinjstva, učeći je vrednostima kao što su ljubav prema obrazovanju, čitanju i pomaganju siromašnima. Nažalost, njena majka se borila sa rakom tokom Rutinih srednjoškolskih godina, a preminula je dan pre njene mature. Godine 1954., Rut se udala za Martina D. Ginsburga i dobila ćerku Džejn i sina Džejmsa.

Diplomirala je na univerzitetu Kornel, pohađala je Pravni fakultet na Harvardu i diplomirala kao prva u svojoj klasi na Pravnom fakultetu Kolumbija univerziteta. Za to vreme postala je majka, vodila beleške za svog muža, kada je on dobio rak testisa i sastavila “Harvard Law Review”. Uprkos odličnom akademskom rezultatu, nije dobila ponudu za posao čak ni nakon što je diplomirala na Kolumbiji, suočavajući se ne samo sa seksizmom, već i sa antisemitizmom.

Postala je predavač i redovni profesor na Pravnom fakultetu na Harvardu i Pravnom fakultetu Kolumbija univerziteta. Tokom 70-ih, bila je i direktorka Projekta za ženska prava Američke unije za građanske slobode (ACLU), za koji je zastupala šest značajnih slučajeva o rodnoj ravnopravnosti pred Vrhovnim sudom SAD.

Bil Klinton ju je 1993. imenovao za sudiju u Vrhovnom sudu, čime je postala prva Jevrejka i tek druga žena sudija. U svom obraćanju Američkom jevrejskom komitetu 1995. rekla je: „Ja sam sudija, koja je rođena, odrasla i ponosna što je Jevrejka. Težnja za pravdom proteže se kroz čitavu jevrejsku tradiciju. Nadam se da ću u godinama koje budem provela na klupi Vrhovnog suda Sjedinjenih Država imati snage i hrabrosti da ostanem istrajna u službi te težnje.”

Rut Bader Ginsburg je bila kulturna ikona za bezbroj mladih žena i zagovornica socijalne pravde, predstavljajući snažan glas u korist rodne ravnopravnosti, prava radnika i odvajanja crkve od države. Umrla je 18. septembra 2020., nakon što je 27 godina radila kao sudija Vrhovnog suda.

LINKS:
Jewish identity
Swearing in ceremony
Cases before the Supreme Court
New York Times commemoration