Marian Kon

Ovaj mesec želeli bismo da posvetimo Marian Kon, borkinji francuskog pokreta otpora, nemačkog porekla, koja je umrla u Haute-Savoie 8. jula 1944. godine sa samo 21 godinom. Dok su njeni roditelji i sestra uspeli da pobegnu od nacista i prežive, skrivajući se u u francuskom alpskom selu, Marian je dala svoj život.

Marian je rođena 17. septembra 1922. godine kao najstarije dete nemačkih intelektualaca jevrejskog porekla. Porodica nije praktikovala judaizam i imala je malo veze sa jevrejskom zajednicom u Nemačkoj. Stoga su, nakon dolaska nacista na vlast, pobegli u Španiju, a odatle se preselili u Francusku.

Kada su Marianini roditelji bili internirani u zarobljenički logor Gurs, nju i njenu sestru je prihvatio Jevrejski pokret izviđača, dajući im priliku da se ponovo povežu sa svojim jevrejskim identitetom. Marian se pridružila i Cionističkom omladinskom pokretu i 1942. godine počela je da izvlači jevrejsku decu iz Francuske. Dobila je lažne papire pod imenom Mari Kolin i uspela je da prebaci nekoliko grupa dece preko granice, u Švajcarsku.

Švajcarska je, međutim, pokušala da se suprotstavi rastućem broju izbeglica koji dolaze u njihovu zemlju i izjavila je da će ljudima koji beže iz okupirane Francuske samo iz “rasnih” razloga (tj. Jevrejima) utočište biti uskraćeno. Određene kategorije izbeglica (poput dece i bolesnih) su ipak prihvaćeni od strane pojedinih graničnih službenika, dajući muškarcima i ženama kao što je Marian Kon mogućnost da decu prebace preko granice.

Kada je prvi put uhapšena 1943. napisala je svoju čuvenu pesmu: “Je trahirai demain” (Izdaću sutra):

„Sutra ću izdati, ne danas

Danas mi počupaj nokte,

neću izdati

Ne poznaješ granice moje hrabrosti

Ja ih znam

Ti si pet grubih ruku sa prstenovima

Na nogama imaš zakovane čizme

Danas nemam šta da kažem

Sutra ću izdati

Treba mi noć da odlučim

Treba mi bar jedna noć

Da poreknem, da se odreknem, da izdam”

Dana 31. maja 1944. godine nemačka patrola uhvatila je Marian dok je putovala u kamionu sa 28 dece, uzrasta od 4 do 15 godina. Poslata je u zatvor zajedno sa starijom decom i svakodnevno je bila mučena, ali nije progovorila. Kada je njena jedinica pokreta otpora planirala njeno oslobođenje, odbila je, plašeći se odmazde nad decom. Dana 8. jula pogubljena je u šumi od strane francuske milicije.

 

LINKS:

Biography

Yad Vashem Letters

Stolperstein Berlin