Preciznost izražavanja
Učenje o Holokaustu povlači za sobom i učenje o nijansama ljudskog ponašanja. Zbog istorijske složenosti često se preteruje u generalizovanju i time dolazi do narušavanja činjenica (npr. „svi koncentracioni logori su bili centri ubijanja“ ili „svi Nemci su bili kolaboracionisti“). Iz tog razloga treba težiti da se pomogne učenicima da razjasne predstavljene podatke i da naprave razliku između predrasuda i diskriminacije, aktivnih učesnika i posmatrača, oružanog i duhovnog otpora, koncentracionih logora i logora smrti, krivice i odgovornosti.
Reči koje opisuju ljudsko ponašanje često imaju višeslojno značenje. Na primer “otpor” se često odnosi na fizičku oružanu pobunu. Tokom Holokausta otpor obuhvata aktivnosti partizana, krijumčarenje poruka, hrane i oružja kao i vojni angažman, ali otpor se takođe odnosi na svesnu neposlušnost u odnosu na naređenja, što se manifestovalo u istrajavanju u održavanju verskih i kulturnih tradicija koje su rezultirale stvaranjem umetničkih dela, muzike i poezije unutar geta i koncentracionih logora. Za mnoge samo ostajanje u životu je predstavljalo određeni vid otpora.
Ostavite komentar