Liliana Segre
Ovaj mesec posvećujemo Lilijani Segre, koja će napuniti 91 godinu 10. septembra. Lilijana je iz Italije, preživela je Holokaust i proglašena je doživotnom senatorkom u Italiji. Bila je udata je za Alfreda Beli Pačija od 1951. godine, i imaju troje dece. Alfredo je umro 2007.
Lilijana je rođena 1930. godine u Milanu, u jevrejskoj porodici. Bila je izbačena iz osnovne škole nakon proglašenja italijanskih rasnih zakona 1938. godine. Kada se progon italijanskih Jevreja pojačao, otac ju je sakrio u kuću prijatelja. Godine 1943, Lilijana i njen otac su pokušali da pobegnu u Švajcarsku, ali su ih švajcarske vlasti odbile. Godine 1944, Segre je deportovana iz Milana u Aušvic, gde je odmah bila razdvojena od oca, koga nikada više nije videla.
Srećom, Lilijana je uspela da preživi i bila je oslobođena 1945. godine. Bila je jedina preživela među svojom širom porodicom, i vratila se u Milano. Nakon decenija ćutanja, tokom ‘90ih, počela da je deli svoju priču u javnosti, pogotovo sa mladim učenicima i studentima, u ime onih koji se nisu vratili.
“Mojim rođacima je bilo jako teško da žive sa ranjenom životinjom kao što sam ja: Mala devojčica koja se vratila iz pakla, od koje se tražila poslušnost i rezignacija. Brzo sam naučila da svoje tragične uspomene i duboku tugu čuvam samo za sebe. Niko me nije razumeo. Ja sam bila ta koja je morala da se prilagodi svetu koji je hteo da zaboravi bolne događaje koji su se upravo desili, koji je hteo da počne ispočetka, tražeći zabavu i bezbrižnost.” – Lilijana Segre, 1996.
Italijanski predsednik Serđio Matarela je 19. januara 2018. godine proglasio Segre doživotnom senatorkom za izuzetne patriotske zasluge na društvenom polju. Kao svoj prvi zakonodavni akt, predložila je uspostavljanje parlamentarne komisije za kontrolu rasizma, antisemitizma i podsticanje mržnje i nasilja. Zahtev je kasnije odobren, osnivanjem komisije.
Početkom 2020. godine, Lilijana je bila pozvana da održi govor pred Evropskim Parlamentom povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta i 75. godišnjice oslobođenja logora Aušvic. U oktobru iste godine, nakon 30 godina javnih svedočenja o svom životu, održala je poslednji javni govor, pre nego što se povukla u svoju privatnost. I dalje je, međutim, aktivna u italijanskom parlamentu.
Video Testimony | Liliana Segre Struggle for social recognition Politicisation of Holocaust memory in Italy c. 1980 – 2000 У борби против антисемитизма Доживотни сенатор International Holocaust Remembrance Day Speec
Ostavite komentar