Javno zagovaranje

.

U najširem smislu, javno zagovaranje se može definisati kao pokušaj uticaja neformalnih aktera na definisanje problema i mogućih rešenja prema donosiocima odluka radi ostvarivanja određene i unapred definisane promene. Ono predstavlja pokušaj posrednog uticaja kojim se želi da se aktivno podrži neka ideja ili neka grupa/pojedinac i da se ubede drugi ljudi u značaj nečije ideje i predloženog rešenja. Na taj način, svaka javna kampanja koja kao svoj konačni cilj, odnosno rezultat ima donošenje neke odluke, može se smatrati kampanjom javnog zagovaranja.

Zagovaračka strategija se planira u zavisnosti od problema i cilja njegove eliminacije, tako da se na donosioce odluka može uticati analizom javnih politika, konsultacijama, lobiranjem, stručnim savetovanjima i aktivnim učešćem u procesu savetovanja sa zainteresovanom javnošću. Koncept javnog zagovaranja ima tri osnovna koraka. To su definisanje uskraćenog prava, izgradnja baze podrške i  demistifikacija politike moći u društvu. Poenta je da javnost stekne jasan uvid u to da moć u društvu nije statična i da je promenjiva.

Vrlo je važno da se pogledi pripadnika određene grupe verodostojno predstave, da budu uočljivi zakonodavcima, kreatorima javnih politika i donosiocima odluka na svim nivoma, koji ih inače ignorišu.

Javno zagovaranje je aktivnost puna izazova. Vrlo su realni pritisci od strane subjekata u čije se nadležnosti dira, naročito od onih koji ne poznaju dovoljno svrhu javnog zagovaranja i neposrednog učešća građana u kreiranju javnih politika. Često se stvaraju antikampanje, podržava medijsko ignorisanje i relativizuju se ciljevi zagovaranja. Ipak, ako se zna da iza svega u najvećem broju slučajeva stoji želja građana da se lično uključe i doprinesu unapređenju demokratije, jednakosti i ravnopravnosti građana, vladavini prava i dobrom upravljanju, time je značaj javnog zagovaranja utoliko veći.

Haverov rečnik

.

Branimir Mitrović je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svoje prvo radno iskustvo je stekao u nevladinom sektoru, radeći na projektima zaštite ljudskih i manjinskih prava putem naknade štete žrtvama kršenja ljudskih prava. Nakon toga, radio je u okviru projektnog tima Uprave za rodnu ravnopravnost na realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine. Trenutno je zaposlen u Kancelariji za evropske integracije i bavi se programima prekogranične i transnacionalne saradnje Republike Srbije sa susednim zemljama. Autor je publikcije „Rodna nejednakost na pozicijama odlučivanja u Srbiji“. Aktivno koristi engleski jezik. Branimir je volonter Havera od kraja 2015. godine.