Govor mržnje

.

Govor mržnje predstavlja govor kojim se širi, promoviše ili opravdava mržnja utemeljena na netoleranciji izraženu kroz agresivno ponašanje, nacionalizam i etnocentrizam, diskriminaciju ili neprijateljstvo prema manjinama na osnovu njihove rase, boje kože, religije, nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije, invaliditeta ili drugih osobina.

Jedno od rešenja je da se govor mržnje sankcionišepropisima, ali retko gde je taj način uspešno eliminisao ovaj problem. Zakonska regulativa je uvek na „tankoj žici“ da ovaj problem pretvori u cenzuru, što je neprihvatljivo, kao i sam govor mržnje. Razvojem interneta, govor mržnje je dobio novu dimenziju, kao i novi kanal za plasiranje neprihvatljivih stavova, što je u digitalnom dobu u kojem živimo dodatna opasnost zbog širine populacije koja može biti izložena ovoj pojavi.

Pojedini stručnjaci se slažu da je jedini uspešan način borbe protiv govora mržnje uticanje na same građane da menjaju svoj način razmišljanja, pa da tako utiču i na medije od kojih će tražiti da prestanu sa praksom korišćenja govora mržnje u svojim sadržajima. Stalna edukacja putem tih istih medija je od presudnog značaja da se ovoj pojavi konačno stane na put.

Haverov rečnik

.

Branimir Mitrović je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svoje prvo radno iskustvo je stekao u nevladinom sektoru, radeći na projektima zaštite ljudskih i manjinskih prava putem naknade štete žrtvama kršenja ljudskih prava. Nakon toga, radio je u okviru projektnog tima Uprave za rodnu ravnopravnost na realizaciji Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2010. do 2015. godine. Trenutno je zaposlen u Kancelariji za evropske integracije i bavi se programima prekogranične i transnacionalne saradnje Republike Srbije sa susednim zemljama. Autor je publikcije „Rodna nejednakost na pozicijama odlučivanja u Srbiji“. Aktivno koristi engleski jezik. Branimir je volonter Havera od kraja 2015. godine.