Gracia Mendes Nasi

 

Ovaj mesec želimo da posvetimo Grasiji Mendes Nasi, koja je, nakon što je bila primorana da pobegne iz Portugala nakon portugalske inkvizicije, uspostavljene 23. maja 1536, provela život kao pronicljiva i snalažljiva poslovna žena, vođa sefardske dijaspore i velikodušna dobrotvorka jevrejskih preduzeća.

 

Grasija Nasi, isprva poznata kao Beatris de Luna, rođena je u Portugalu 1510. godine u porodici novih hrišćana ili konversosa, što je rezultat masovnog preobraćenja portugalskih Jevreja 1497. godine. Udala se 1528. za drugog konversosa, Franciska Mendesa, bogatog trgovca draguljima i začinima. Nakon smrti svog muža 1536. nasledila je polovinu njegovog bogatstva i pridružila se Diogu Mendesu, bratu svog muža, u Antverpenu, koji je osnovao važan bankarski posao.

U Antverpenu je postala poznata u aristokratskom društvu i pomagala je svom deveru u njegovim naporima da pomogne bekstvu jevrejskih konversosa. Počela je da razvija mrežu za bekstvo koja je pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz Španije i Portugala, gde su bili stalno pod pretnjom hapšenja kao jeretici od strane Inkvizicije.

Ovi Jevreji koji su bežali prvo su tajno poslati na brodove sa začinima koji su bili u vlasništvu, ili kojima je upravljala, kuća Mendes/Benveniste, koji su redovno plovili između Lisabona i Antverpena. U Antverpenu, Beatris Mendes i njeno osoblje dali su im uputstva i novac da putuju kolima i pešice preko Alpa do velikog lučkog grada Venecije, gde su napravljeni dogovori da ih brodom prevezu do Otomanskog carstva, Grčke i Turske na istoku. U to vreme je Otomansko carstvo, pod muslimanskim Turcima, primalo Jevreje u svoje zemlje.

Posle Diogove smrti 1543, Grasija Mendes Nasi pobegla je iz Flandrije (1545), ostavivši veliki deo svoje imovine za sobom i nastanila se u Veneciji. Tamo su je vlasti proglasile judaizatorkom, a izdala ju je sopstvena sestra Rejna, Diogova udovica. Međutim, njen nećak je uspeo da obezbedi tursku diplomatsku intervenciju u njeno ime i ona je puštena. Ona i njena porodica su se tada nastanili u Ferari. Ovde je odbacila masku hrišćanstva i postala poznata pod svojim jevrejskim imenom Grasija Nasi.

Nakon naseljavanja u Carigrad 1553. godine, Grasija se potpuno posvetila svom jevrejskom načinu života. Postala je prva žena štampar i izdavač u Otomanskom carstvu, izgradila sinagoge i ješive u Istanbulu i pokušala da pretvori Tveriju u veliki novi centar jevrejskog naseljavanja, trgovine i učenja (često nazivan jednim od najranijih pokušaja modernog cionističkog pokreta). Kada je umrla 1569. godine, gubitak se osećao duboko i široko.

 

https://jwa.org/encyclopedia/article/nasi-dona-gracia

https://www.myjewishlearning.com/article/dona-gracia-nasi/

https://www.jewishvirtuallibrary.org/nasi-gracia