ELEONORE LAPIN EPEL: Holokaust je označio veliki prelom u Jevrejskoj tradiciji!
Prof. dr Eleonore Lapin Epel, uvažena je istoričarka, članica austrijske Akademije nauka, rođena u Beču. Studirala je komparativnu, germansku i englesku književnost i jevrejsku misao na Univerzitetu u Masačusetsu, Univerzitetu Bar-Ilan, Ramat Gan u Izraelu i na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Angažovana je kao predavač nemačkog jezika i naučni saradnik, a bila je zaposlena i na Institutu ua istoriju Jevreja u Austriji. Predaje savremenu istoriju na Univerzitetu Karl Franzes u Grazu, a od avgusta 2010 godine angažovana je i kao istraživač na Institutu za kulturnu nauku i istoriju pozorišta pri Austrijskoj akademiji nauka, u okviru istraživačkih projekata.
U septembru 2019. godine posetila je Beograd, gde je u svojstvu organizatorke i govornice, prisustvovala devetoj Bet Debora konferenciji.
Oblasti njenog interesovanja su nacistički progon Jevreja, Holokaust, cionizam, Jevrejska zajednica u Austriji i sa njom smo razgovarali upravo o tome.
1. Kako je Holokaust uopšte počeo i zašto u Nemačkoj?
Na ovo pitanje je nemoguće odgovoriti. 
Tome je doprineo snažni antisemitizam još iz poslednje četvrtine 19. veka.
Međutim, antisemitizam je bio mnogo nasilniji u ostalim Evropskim zemljama, naročito na istoku Evrope. Nemačka je pretrpela gubitak nakon završetka Drugog svetskog rata i teret mirovnih sporazuma. Nezaposlenost je bila visoka i ljudi nisu verovali u demokratiju. Sve je ovo viđeno i u drugim zemljama Evrope, kroz formiranje fašističkih pokreta. Ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da su državni vrh Nemačke i stanovništvo potcenili opasnost nacizma, sve dok nije bilo prekasno.
2. Između dva svetska rata, Jevreji širom Evrope bili su integrisani u društvo. Kako je moguće da je nacizam ojačao baš 30tih godina XX veka?
Integracija Jevreja nema nikakve veze sa usponom nacizma. Jevreji su pravno bili integrisani, uspešni u svim sferama, poput umetnosti, nauke, ekonomije. Međutim, nikada nisu u potpunosti integrisani sa sociološkog aspekta.
Antisemitizam je bio ’’socijalni kod’’, bio je društveno prihvaćen, što je Nacistima olakšalo progon i ubijanje Jevreja.
3. Koja je bila motivacija za ’’Konačno rešenje’’? Da li je austrijsko društvo shvatilo šta se sprema?
Motivacija birokrata je bila da se reše Jevreja. U početku, oni su hteli da ih izbace iz Austrije i Nemačke, a prethodno da im oduzmu svu imovinu. Međutim, nakon početka Drugog svetskog rata, uvideli su da to neće biti održivo na duži rok, pa su zato primat dali politici istrebljenja.
Austrijsko društvo svedočilo je poniženju, eksproprijaciji i ubijanju Jevreja. Činjenica da nisu reagovali otvorila je put politici istrebljenja. Austrijanci su znali za koncentracione logore i deportacije Jevreja. Međutim, mnogi nisu znali za postojanje gasnih komora.
4. Može li se okarakterisati svojevrstan šablon jevrejskog odgovora na Holokaust?
Ne može.
5.Otkud to da je bilo toliko ljudi, koji su sve samo posmatrali?
Zbog postojanja antisemitizma.
6. Kako objašnjavate odsustvo reakcije Saveznika da zaustave Holokaust?
Saveznici su se tokom rata borili protiv nacističke Nemačke. Bili su mišljenja da će poraz nacista biti u najboljem interesu Jevreja. Bili su u pravu oko toga da je jedini način da se Holokaust zaustavi – da se Nacisti poraze. Bombardovanje železnica i koncentracionih logora moglo je spasiti živote Jevreja. Međutim, prioritet je bio pobeda u ratu.
7. Kakav je bio odnos između Jevreja i nejevreja pre Drugog svetskog rata? Da li se promenio nakon Holokausta?
Kao što je gore pomenuto, antisemitizam je bio prisutan i pre rata. Međutim, ni oni koji su preživeli, nisu pošteđeni antisemitizma. Zbog toga, mnogi su emigrirali u Izrael, SAD ili neku od zemalja sa druge strane okeana.
Bile su potrebne decenije pa da zamre antisemitizam u Centralnoj Evropi. U Austriji je sredinom 80-tih godina došlo do promene javnog diskursa. Vlast je prešla iz ruku Nacista i njihovih saradnika, koji su umanjivali svoju krivicu, u ruke mlađe generacije.
8. Kako je, po vašem mišljenju, Holokaust uticao na Jevrejski identitet?
Moralo je da prođe nekoliko generacija, pa da se Jevreji u nekim zemljama ponovo osete kao da su ’’kod kuće’’. Činjenica da je antisemitizam nestao iz javnog diskursa, da se sećamo žrtava Holokausta, pomaže Jevrejim da razviju novi osećaj pripadnosti i samopouzdanje.
Međutim, Holokaust je označio i veliki prelom u Jevrejskoj tradiciji. Nosioci tradicije su ili ubijeni ili su napustili Evropu. Manji deo njih je ostao da ponovo stvori sebi mesto i postojanje u neprijateljskoj sredini, gde nije bilo poželjno otvoreno se izjašnjavati kao Jevrej.
Ponavljam, trebale su doći 80-te godine XX veka da bi Jevreji ponovo počnu da upražnjavaju svoju tradiciju i običaje. Ipak, to je značilo i ponovno otkrivanje tradicije, koja je skoro potpuno nestala.
9. Svedoci smo revizije istorije u čitavoj Evropi. Da li je Jevrejska zajednica u Austriji pod rizikom?
Nije. Ne vidim neki veći rizik ni po ostale Jevrejske zajednice.
10. Kolika je Jevrejska zajednica Austrije danas? Koje su glavne institucije Jevrejskog života trenutno prisutne u Austriji?
Jevrejska zajednica Austrije broji više od 8.000 registrovanih članova i nekoliko hiljada onih, koji nisu deo zajednice. Postoji veoma dobra infrastruktura, u pogledu sinagoga, Jevrejskih škola, doma za stare, socijalnih institucija, košer prodavnica, Jevrejskih klubova i organizacija itd.
Pripremila: Maja Mihajlović
Ostavite komentar