Tolerantno društvo je zdravo društvo: Evo zašto je važno druženje dece različitih vera
.
Izvor: Newsweek
Zajedništvo ljudi različitih vera, kultura i običaja neprocenjivo je bogatstvo jednog društva. Deca koja odrastaju u takvom okruženju ne boje se drugog i drugačijeg, uvažavaju različitosti i ne mrze.
Osnovne vrednosti svakog civilizovanog društva su tolerancija i multikulturalnost na čijim usvajanjima roditelji moraju da rade sa decom od malih nogu.
Zajedništvo ljudi različitih vera, kultura i običaja neprocenjivo je bogatstvo jednog društva. Deca koja odrastaju u takvom okruženju ne boje se drugog i drugačijeg, uvažavaju različitosti, ne mrze, i što je najvažnije spremna su da prihvate nova društvena iskustva i postignu razumevanje.
Prva druženja deca ostvaraju još u vrtiću, i već tada uočavaju da se njihov način života, kultura i običaji uveliko razlikuju od nekih njihovih vršnjaka.
U tom dobu deca nemaju negativan osećaj prema drugačijem, jer prolaze fazu u kojoj stiču prva saznanja o svom okruženju. Zato je to period kada veliku ulogu u razvijanju odgovornih pojedinaca društva igraju roditelji i vaspitne ustanove.
Uz zaista velike nacionalne podele koje odlikuju današnju civilizaciju, ipak, postoje društva koja ponosno ističu bogatstvo različitosti. Generacije koje odrastaju u takvim sistemima vrednosti, od najranijeg doba naučene su da poštuju drugog i drugačijeg.
Neopterećenost pogrešnim idealima i generacije odgovornih pojedinaca sasvim izvesno stvaraju i ekonomski jaka društva. Ljudi različitih nacionalnosti i verskih uverenja prihvataju jedni druge, i pokušavaju da decu odgajaju u tolerantnom i ekonomski sigurnom okruženju.
Ukoliko na održavanju takvog sistema vrednosti društvo ne radi konstantno, veoma lako može doći u situaciju da se suoči sa velikim i nepremostivim nacionalnim razlikama.
Mala iskra može izazvati požar, a želja za etnički čistim područjem dovesti do teških situacija u kojim svi podnose jednaku žrtvu. Nacionalna izolacija plodno je tlo i za različite vrste manipulacija, i nemogućnost menjanja društva u skladu sa potrebama pojedinca.
U bivšoj Jugoslaviji kolektivna svest naroda i narodnosti promenjena je za samo dvadesetak godina. Stvorene su generacije dece koja od jednom čula da postoje tamo neki Bošnjaci, Crnogorci, Hrvati, Srbi, Indijci ili Amerikanci.
U osiromašenom društvu malo ko sebi može da priušti putovanje u druge zemlje, tako da im je i na taj način uskraćena mogućnost da upoznaju druge kulture i običaje. Na osnovu pogrešnih i površnih ideala kreiraju svoj svet:
– ne znaju kako se živi u susednim državama;
– ne ostvaraju kontakte sa svojim vršnjacima;
– putem medija dobijaju subjektivne i površne informacije;
– samo ono na šta su navikli definišu kao prihvatljivo i ispravno.
.
.
Opasni, izolovani nacionalni krugovi svako društvo vuku u siromaštvo, neznanje i mržnju. Čak i kad se mališanima iz tih krugova kroz neka povremena druženja ukrste putevi nisu spremni da prihvate jedni druge, jer su godinama izolovano odgajani.
Takvi pojedinci vode društvo u ekonomsko, socijalno i kulturno siromaštvo.
Versku i nacionalnu pripadnost nismo u mogućnosti da biramo, jer je dobijamo po rođenju, zato nas ona ne sme određivati kao osobe. Međuljudski odnosi zavise od toga koliko smo bliski, a od te bliskosti zavise naše ljudske vrednosti.
Povezanost sa drugima i stvaranje tolerantne zajednice su najviše vrednosti svake osobe, a prirodno je da sticanjem tih vrednosti imamo više razumevanja i postajemo tolerantniji.
Zato su sve osobe jednako važne i imaju jednaku vrednost za društvo u celini. A svaki pojedinac svojim vlastitim delovanjem može doprineti zdravijem društvu.
Druženja sa decom koja se razlikuju, u svakom detetu posebno razvija osećaj prijateljstva i tolerancije prema drugim etničkim grupama.
Zato je važno da kod deteta od najranije dobi razvijamo navike tolerancije, međusobnog uvažavanja, saradnje i ljubavi. Deca koja odrastaju uz uvažavanje različitih nacionalnih, verskih i kulturnih grupa temelj su izgradnje ekonomski stabilnog i tolerantnog društva.
.
Ostavite komentar