NIKO NIJE SAVRŠEN: Kako je nastao drugi Jevrejski festival Beograd

piše Marijan David Vajda

Bila je to Nova godina 2010, kada sam od svoje dece dobio poklon, veliku knjigu izdavačke kuće Taschen: “Neki to vole vruće – najsmešniji film koji je ikada snimljen”. U njoj su bili: konačna verzija scenarija,  intervjui, ”the making of“, album/spomenar i mnogo fotografija.

Drugi Festival Jevrejskog Filma (Beograd 2020.) predstavlja moj lični omaž jednom od najvećih filmskih režisera svih vremena: Biliju Vajlderu. Mnogo je knjiga napisano o Vajlderu i njegovim filmovima, stoga sam odlučio da ovde citiram samog Vajldera i njegove nekadašnje saradnike, kritičare, glumce i lične prijatelje. Zašto? Zato što mislim da su te izreke izvanredne, zabavne i  tumače njegovo delo, njegov humor i njegov život daleko bolje nego što bi ja to mogao da učinim.

“Bili Vajlder (1906-2002) bio je neprikosnoveni majstor američke komedije. Doveo je komediju situacije do same ivice apsurda u jednom od svojih najčuvenijih filmova NEKI  TO VOLE VRUĆE. Ali on je takođe realizovao i pesimistične melodrame, uključujući BULEVAR SUMRAKA i nekoliko sjajnih filmova crnog talasa, kao što su DVOSTRUKA OBMANA i SVEDOK OPTUŽBE. Vajlder je radio sa najvećim zvezdama, a njegovi filmovi obiluju scenama koje su klasici filma, uključujući Merilin Monro koja pridržava suknju iznad ventilacionog otvora metroa u SEDAM GODINA VERNOSTI, Džeka Lemona koji cedi špagete teniskim reketom u APARTMANU i Širli Meklejn u ulozi pariske prostitutke u SLATKOJ IRMI. Njegov humor je često odsečan, a njegovo viđenje sveta pomalo cinično, ali svi njegovi likovi doživljavaju trenutak istine i stoga je Bili Vajlder pre svega veliki moralista” – Noel Simsolo (Cahier du Cinema, Masters of cinema 2011)

“Raznolikost je začin života, a njegovi filmovi to dokazuju: on se oprobao u svim žanrovima, od film noira do komedije i ljubavnih priča, i skoro svega ostalog” – Benedikt Taschen

“Nisam režiser komedija, nisam ni režiser ozbiljnih filmova. Ja sam režiser” – Bili Vajlder

“Svaki režiser ima neke svoje boje, baš kao slikari. Neki slikaju kao Raul Difi, drugi su mračniji, kao Haim Sutin, recimo, ali ja se nikada nisam pitao da li sam gorak, surov ili pesimista ili ma šta drugo. Ja volim priču i to je sve. Pričam priče koje mi se dopadaju.” – Bili Vajlder, 1962.

“Jednostavno imaš ritam svake scene filma u glavi. Kada stignem na set upitam se koju scenu ću tada snimati, zašto mi je potrebna, kako teče. Nadam se da su glumci naučili svoje replike i kažem im Idemo“. – Bili Vajlder (intervju objavljen u Cahiers du Cinema avgust 1962.)

“Bili Vajlder je bio kao sjajni majstor svog zanata koji dobro poznaje svoje alatke i umešno ih koristi da bi stvorio strukturu koju može da  ukrasi svojim humorom i mudrošću” – Marlene Dietrich (Marlene D.,Grasset, Pariz, 1984.)

“Vajlder mi se predstavio: gospodine Lemon, želeo bih da vam ponudim ulogu u mom sledećem filmu. Igrali biste džez muzičara iz dvadesetih godina koji beži od gangstera koji bi da ga ubiju, stoga se priključite jednom isključivo ženskom orkestru i tokom osamdeset procenata filma ste maskirani u žensko. Rekao sam “Uradicu to”. I to sam uradio, i Toni Kertis je uradio i Merilin Monro je uradila. To je bio film NEKI TO VOLE VRUĆE, pre gotovo 30 godina, i od tada sam snimio sedam filmova sa Bili Vajlderom. Tokom tih godina sam ga zavoleo, tog svestranog čoveka” – Džek Lemon (Billy Wilder in Hollywood by Maurice Zolotow 1977)

“Ne bavim se kinematografijom, ja pravim filmove” – Bili Vajlder

“Naprosto ne mogu da zamislim scenario komedije koji bi mogao biti bolji. Mislim da je Bili bio na vrhuncu svojih moći. Mislim da je to na nivou najboljih stvari koje je ikada ostvario, bilo da se radi o komediji ili drami. Za mene je to jedan od najboljih filmova koje sam ikada gledao” – Toni Kertis o filmu NEKI TO VOLE VRUĆE

Vajlderovi roditelji su želeli da Bili postane advokat, ali njega to nije interesovalo pa je napustio univerzitet da bi postao novinar. Jedne subote, 1925. ušao je u redakciju novina i zatekao pozorišnog kritičara kako vodi ljubav sa svojom sekretaricom. Čovek je smesta zaposlio Vajldera kao svog pomoćnika. To zvuči kao scena iz nekog njegovog filma – možda i suviše da bi bilo istinito.

“Austrijanci su baš genijalan narod. Ubedili su čitav svet da je Hitler Nemac, a Betoven Austrijanac” – Bili Vajlder

Iako je Vajlder ozbiljno razmišljao da režira ŠINDLEROVU LISTU (1993.) osetio je da je pomalo suviše star i da je tema gotovo previše lična (njegova majka, njegov očuh i baka ubijeni su u Holokaustu). Na kraju je Vajlder rekao Spilbergu da bi on trebalo da ga režira.

Bilijev pokojni prijatelj, biznismen Ričard Koen opisao je Vajlderov ukus u umetnosti kao briljantno eklektičan. Ništa nije kupio kao investiciju, i sve  što je kupljeno bilo je po Vajlderovom ukusu. “Retko je sa mnom razgovarao o svojim filmovima”, rekao je Koen. “Naše prijateljstvo zasnovano je na umetnosti. On ima izvanredno oko. A ja mu često sa strahopoštovanjem zavidim  na načinu kako funkcioniše sa umetnicima i ljudima iz sveta umetnosti. Njegov otac je izgubio sav porodični novac…  A on se razvio u intelektualca koji je poznavao muziku i slikarstvo i književnost, i umeo da razgovara s ljudima”. Vajlder je 1989. prodao deo svoje umetničke kolekcije za 32,6 miliona dolara.

Bili Vajlder o režiji:

„Najbolji režiser je onaj koga ne primećujete.“

„Verujte sopstvenomr instinktu. I vaše greške su možda baš vaše, a ne nečije tuđe.“

„Režiser mora da bude policajac, babica, psihoanalitičar, psihopata i džukela.“

„Ja imam svojih deset zapovesti. Prvih devet su: ne budi dosadan. Deseta glasi: tvoje je pravo na konačni rez.“

„Publika nikad ne greši. Pojedinac u publici može da bude imbecil, ali hiljadu imbecila zajedno u mraku čine genija kritike.“

„To što glumac ulazi kroz vrata ne pruža vam ništa. Ali ako ulazi kroz prozor, to stvara situaciju.“

„Toliko si dobar koliko je dobra najbolja stvar, koju si ikada ostvario.“

„Snimao sam filmove, koje bih ja voleo da gledam.“

Bili Vajlder o svojim glumcima:

“Raditi sa Džek Lemonom, to je sreća”

“Majka Tereza s boljim nogama” (Marlen Ditrih)

“Beskonačni pazl bez ikakvog rešenja” (Merilin Monro)

“Grudi of mermera i mozak poput švajcarskog sira” (Merilin Monro)

“Holivud nije ubio Merilin Monro, osobe kao Merilin Monro ubijaju Holivud”

“Ja nisam imao problem sa Monro, Monro je imala problem sa Monro”

“Ona ostavlja jasan  utisak da može da speluje “schizophrenia” (Odri Hepbern)

Vajlder je pokušavao da uđe u SAD  iz Meksika, a američki  imigracioni službenici su mu nekoliko meseci odbijali dozvolu. Kad je već gubio svaku nadu, naišao je na novog službenika koji ga je upitao čime se bavi. Kada je rekao da je filmski stvaralac, službenik mu je udario pečat na dokumente. Kada je ušao na teritoriju SAD  rekao mu je “Snimi onda  neke dobre”.

“Ako postoji nešto što mrzim više od toga da me ne shvataju ozbiljno, to je da me shvate suviše ozbiljno” – Bili Vajlder