Među brdima Judeje, ušuškan leži – Jerusalim od zlata!

Piše: Maja Mihajlović

Ukoliko na pomen pojma prava, prvo pomislite na Rim, lepota vas vezuje za Grčku i boginje, na pomen reči religija sigurno ćete pomisliti na Jerusalim.

Jerusalim je grad sa dugom i burnom istorijom. Između Sredozemnog i Mrtvog mora, među brdima Judeje ušuškano je mesto na kome se prepliću putevi tri religije: judaizma, hrišćanstva i islama. Milioni ljudi iz svih delova sveta dolaze u Jerusalim, kako bi se poklonili svetkovinama, osetili deo istorije i upoznali jednu od najstarijih kultura u svetu. Mnoge tajne i legende, pak, ostaju po njihovom odlasku, skrivene u zidinama, čekajući nekog novog radoznalog putnika da ih sve otkrije.

Prema istorijskim podacima, naseljavanje Jerusalima počinje oko 1800. godine pre nove ere i smatra se da su prvi stanovnici bili Kanaanci. Prisustvo ljudi na ovom području, na osnovu pronađenih predmeta, vezuje za 5 milenijum pre nove ere.

Pri izgovoru reči Jerusalem, u drugom delu reči, pojavljuje se pojam koji upućuje na שלום (shalom), što znači mir. Koren reči שלם (shalem), ukazuje na kompletnost, celinu. Prema drugim izvorima, Jerusalim se dovodi u vezu sa likovima iz Davidovih saga, a to su Solomon i Absalom.

Prvi deo reči veoma podseća na hebrejski glagol ירה (yara) – baciti, ispaliti. Reč Jerusalim zapravo nikad nije menjana, već je samo hebreizovana i danas bi se mogla prevesti kao “Kiša mira”

Kao prvi vladar pojavljuje se kralj David, koji ga je oko 997. godine p.n.e proglasio za središte svog carstva, i u velikoj meri uticao da Jerusalim postane veoma razvijen grad. Vladavinu je potom preuzeo njegov drugi sin, Solomon i tu sagradio prvi hram, u kome se po predanju nalazio Kovčeg zaveta, na hebrejskom Kivot.

U izgradnji hrama učestvovalo je 183.000 Jevreja i stranaca – 30.000 Jevreja, na smenu po 10.000 mesečno; 153.000 Hananaca, od kojih 70.000 nosača tereta, 80.000 tesara drveta i kamena, 3.600 nadzornika, koji su učinili da hram bude završen za sedam godina (949. godine). Unutrašnjost je bila u drvenariji, a spoljašnjost hrama, kao i stubove, krasilo je ofirsko i parvajsko zlato.

Tokom narednog perioda, Jerusalim je pljačkan, osvajan i opsedan od strane mnogobrojnih neprijateljskih naroda. Vavilonski vladar Navuhodonosor, 586. godine p.n.e. naredio je rušenje Solomonovog hrama. Međutim, čim je persijski car Kir, Jevrejima predao sveštene sasude, koje je Navuhodonosor doneo u Vavilon, persijski upravitelj Judeje, Tirsata, Zorovavelj, unuk pretposlednjeg kralja Judeje i prvosveštenih Isus počinju izgradnju novog hrama, 50 godina kasnije.

Izgradnja Drugog hrama je završena 516 g.p.n.e. a osvećenje je izvršeno žrtvom svepaljenicom, međutim i on je ubrzo bio oskrnavljen, opljačkan, a onda i ponovo podignut 25. decembra 164. godine, kada je Juda Makabejac ustanovio novi praznik, Hanuku, koji se slavio 8 dana. Nove udarce, hram je pretrpeo pod naletom cara Iroda Velikog i njegove vojske.

Tada, car odlučuje da hram prezida i time ga prisvoji. Na to ga je navelo proročanstvo proroka Ageja, koji je izrekao da će se u Drugom hramu pojaviti On. Delimičnim uništavanjem Drugog, i izgradnjom novog hrama, to proročanstvo je izigrano.

Hram je u potpunosti srušen 70. g.n.e, pod komandom rimskog vojskovođe, po imenu Tit. Od Irodovog hrama ostao je samo Zapadni zid, koji danas predstavlja glavno mesto ka kome dolaze Jevreji iz svih krajeva sveta. Zanimljiv je podatak da su delovi hrama uzidani u triumfalnu kapiju u Rimu.

Zbog svog položaja u kome se mole pred Zapadnim zidom, mnogim nejevrejima se činilo kao da Jevreji plaču pred njim, pa je zato poznat i kao Zid plača. Milioni Jevreja svake godine dolaze pred ovaj zid, koji je podeljen na deo za muškarce, i onaj za žene. U pukotinama zida ostavljaju se papirići sa porukama i željama, jer se veruje da će se tako ta želja ostvariti. Zapadni zid se smatra najvećom sinagogom na otvorenom.

Prema Novom zavetu, Isus Hristos posećivao je Jerusalim, kuda se kretao putem bola i stradanja, ulicom Via Dolorosa, kojom godišnje prođe na hiljade hodočasnika. Idući tim putem do mesta svog raspeća, noseći krst na kome je razapet, Isus je zastajao na četrnaest mesta, koja su adekvatno označena, a na nekima od tih mesta su izgrađene i male crkve.

Na mestu njegove smrti, na brdu Golgota, podignuta je Crkva svetog vaskrsenja tj. Crkva svetog groba, gde je on položen nakon raspeća, akoja je ujedno i sedište grčkog pravoslavnog patrijarha jerusalimskog.

U ovoj crkvi, svake godine na praznik Velike subote, javlja Blagodetni oganj, odnosno plamen koji se sam od sebe pali i za mnoge pravoslavne vernike simbolizuje javljanje Svetog Duha. Na ulazak u Crkvu svetog groba, turisti čekaju i po nekoliko sati.

Posebnu pažnju u ulici Via Dolorosa zauzima i ovo mesto gde je, po predanju, Isus naslonio ruku kako bi, noseći krst, malo predahnuo. Veruje se u isceliteljske moći tog mesta, tako da je zid gotovo ulubljen tokom godina, od dodirivanja rukama ogromnog broja vernika.

Po dolasku muslimana 637. godine, podignuta je i Omarova tj. Al Aksa džamija, najstarija u Izraelu. Ispred nje se nalazi kamen sa otiscima kopita Muhamedovog konja, za koji se veruje da je nastao onog trenutka kada se Muhamed vazneo u nebesa. Na prostoru srušenog Irodovog hrana, 691. godine podignut je Kameni minaret (Dome of the Rock), koji je bio u neposrednoj blizini mesta gde se smatra da se Muhamed vazneo na nebo.

Ovo mesto nezaobilazna je tačka svih muslimana na proputovanju kroz ovaj sveti grad. Svojom velelepnošću i sjajno zlatnim sjajem, vidi se iz mnogih delova Jerusalima i dominira panoramom grada. Muslimani su vladali Jerusalimom sve do 1099. godine, da bi nakon njih mesto zauzeli krstaši.

U narednom periodu usledila je česta smena vlasti između hrišćana i muslimana, da bi konačno, 1917. godine, Ujedinjene nacije teritoriju poverili pod upravu Velike Britanije, kada ujedno počinje i masovno doseljavanje Jevreja iz svih delova sveta.

Nakon 30 godina, Britanija se povukla, a Izrael je proglasio samostalnost 1948. godine. Godine 1950, Izrael je proglasio Jerusalim za glavni grad, ali to nikada nije priznato od strane drugih država sveta.

 

Grad je podeljen na četiri celine: hrišćansku, muslimansku, jermensku i jevrejsku četvrt. U blizini se nalazi i planina Cion, gde se nalazi grob kralja Davida, ali i soba u kojoj se odigrala Tajna večera.

Jedno od najstarijih grobalja na svetu, nalazi se upravo u Jerusalimu. Već tri milenijuma unazad, Jevreji žele da budu sahranjivani baš na ovom mestu, s obzirom na verovanje da će jednoga dana tuda proći Mesija i sve ih oživeti.

 

 

 

 

 

 

 

Mogli bismo o njemu pričati doveka. Grad Jerusalim je otvorena knjiga! Svaka ulica, prodavac u lokalnoj prodavnici suvenira, pa čak i kamen na putu ima svoju priču, koja ako nije dosad, sigurno će biti ispričana. Samo treba biti dovoljno strpljiv i sve ih oslušnuti! Svašta biste mogli čuti…

Linkovi:

3D tura kroz Drugi hram u Jerusalimu

Ofra Haza – Yerushalayim shel Zahav

Povratak na listu članaka

---

Maja Mihajlović rođena je 1990. godine u Beogradu, gde i danas živi. Završila je Pravno-birotehničku školu u Zemunu, a potom i osnovne i master studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na smeru marketing. Nakon mnogobrojnih praksi i honorarnih angažovanja u oblasti marketinga i copywriting-a, od jula ove godine zaposlena je u švajcarskoj firmi Prodevcon doo.

Svoje slobodno vreme, Maja voli da provodi u prirodi, amaterski se bavi fotografijom i rado izučava strane jezike. Govori engleski, nemački, i pomalo španski, a od nedavno uči i hebrejski jezik. 

Maja je volonterka Haver Srbije, brine se o Facebook profilu organizacije i piše za naš web sajt.