Januš Korčak – Zaštitnik i prijatelj dece

Januš Korčak bio je pedijatar i pedagog. Pisao je dečje knjige i borio se za prava dece. Verovao je da deca treba uvek da budu saslušana i poštovana. Godine 1942. dobrovoljno je pratio svoje štićenike iz sirotišta u Varšavskom getu u nacistički logor Treblinka.

Januš Korčak rođen je kao Henrik Goldšmit u jednoj jevreskoj porodici u Varšavi. Goldšmitovi su živeli u veri da mogu istovremeno da budu i Jevreji i Poljaci. Tog ubeđenja je bio i Januš Korčak. Studirao je medicinu i kasnije je postao ugledni pedijatar. Vrlo rano je morao da izdržava porodicu, jer je njegov otac bio upućen na psihijatrijsko odeljenje. U to vreme, mladi lekar počinje da piše knjige za decu. Pod pseudonimom Januš Korčak, koje će zadržati do kraja života, pobedio je i na jednom literarnom takmičenju. „On je poznavao strah i patnju deteta iz sopstvenog iskustva. To znanje hteo je da prenese roditeljima“, kaže biografkinja Joana Olčak-Roniker.

Korčak nikada nije osnovao sopstvenu porodicu. Ipak, 1912. preuzeo je rukovođenje jednog jevrejskog sirotišta u Varšavi, sagrađenog prema njegovim planovima. Ubrzo su dom popunili i pedagozi reformatori jer Korčakova inovativna pedagogija je još tada bila legendarna. Njegovi štićenici su bili radosniji i samosvesniji od dece u drugim sirotištima. Korčak je „svoju decu“ posmatrao kao kompletna bića. U prvi plan je stavljao dostojanstvo deteta, zahtevao je individualnost i odlučno odbijao udaranje kao kaznu i prinudu.

Beskompromisna ljubav prema deci

Korčak formuliše prva dečja prava: pre svega je insistirao na pravu deteta da bude onakvo kakvo jeste, da se poštuje i dobija aktivno, pozitivno razumevanje i toplotu. Time je postavio temelj za današnja prava dece, sadržana u Konvenciji UN o pravima deteta. Pod pseudonimom „stari doktor“, 30-ih godina vodi sopstvenu radijsku emisiju na poljskom radiju, u kojoj je sa decom pričao o deci.

U sirotištu u varšavskoj ulici Krohmalnaštrase, Korčak je realizovao svoje pedagoške ideje. Tamo je nastao svojevrstan model demokratske dečje republike sa sopstvenom samoupravom, dečjom skupštinom i sudom u kojem deca sama odlučuju o različitim „kaznama za izvinjenje“. U njegovom sirotištu nastao je i prvi list koji su pravila deca – „Mali pregled“. Iznad svetle zgrade sa prijatnom atmosferom vijorila se zelena zastava „Dečje republike“.

Godine 1940. sirotište je premešteno u Varšavski geto. Korčak je nastavio da ohrabruje decu i vaspitava ih za budućnost u slobodi. Jedan od očevidaca odvođenja Korčaka i njegovih štićenika iz geta u logor, bio je i jevrejski kompozitor i pijanista Vladislav Špilman. On u svojim memoarima opisuje kako je lekar ohrabrivao decu: „Ići ćete na selo, to je razlog za radovanje“, objašnjavao je siročićima… Sigurno je „stari doktor“ i u gasnoj komori poslednjim atomima snage šaputao deci: ‘Ništa, ništa to nije deco’, kako bi svoje male štićenike poštedeo užasa prelaska od života ka smrti“.

Januš Korčak je tri puta odbio da spase sebi život.

Prvi put to se dogodilo kada je Januš odlučio da ne emigrira u Palestinu pred okupaciju Poljske, da ne bi Dom siročadi prepustio sudbini na volju uoči strašnih događaja. Drugi put – kada je odbio da beži iz varšavskog geta. Treći put beše ovako: kada su svi štićenici Doma siročadi bili već u vozu spremnom da krene u logor, Korčaku je prišao jedan SS oficir i upitao ga:

“Jeste li vi napisali „Kralja Matijuša“? Čitao sam tu knjigu u detinjstvu. Nije loša knjiga. Slobodni ste.”

“A deca?”

“Deca nisu. Ali vi možete napustiti vagon.”

“Grešite. Ne mogu. Nisu svi ljudi nitkovi.”

Spomenik na Jevrejskom groblju u Varšavi

U rano jutro 5. avgusta 1942. godine SS-vojnici su ispraznili jevrejsko sirotište u Varšavskom getu. Januš Korčak pratio je svojih 200 štićenika do mesta sa kojeg su svi zajedno transportovani u logor Treblinka.

„Kada se jedno dete smeje, smeje se ceo svet“

Jedno od njegovih najznačajnijih pedagoških dela nosi naziv „Kako voleti dete”. Pisao je i romane za decu, najpoznatiji je „Kralj Maćuš Prvi“, obrazovni roman koji se protivi starateljstvu nad decom.

Trideset godina posle njegove smrti – 1972, u nacističkom logoru Treblinka, Janušu Korčaku je posthumno dodeljena nagrada za mir. Mnoge škole, sirotišta za decu, ulice i trgovi u celoj Nemačkoj nose ime lekara i pedagoga koji je napisao: „Kada se jedno dete smeje, smeje se ceo svet“.

      Spomenik u Varšavi

Januš Korčak

10 principa vaspitanja

“Ne očekuj od deteta da bude kao ti ili kao što bi ti hteo da ono bude. Pomogni mu da ne postane kao ti, nego kao ono samo.”

“Ne traži od deteta nadoknadu za sve što si mu pružio. Dao si mu život, kako bi to moglo da se vrati? Ono

će dati život nekom drugome, taj drugi će dati trećem – to je nepovratan zakon zahvalnosti.”

“Ne iskaljuj ljutnju na detetu, da ti u starosti ne bi bilo gorko parče hleba. Jer što poseješ to će i da nikne.”

“Ne gledaj na njegove probleme kao da su zanemarljivi. Život je svakome dat spram njegove snage i zato veruj da njemu nije lakše nego tebi, a možda mu je i teže pošto ono nema iskustva.”

 “Ne ponižavaj!”

          Spomenik u Jad Vašemu

“Ne zaboravi da su najvažniji susreti jednog čoveka – njegovi susreti sa decom. Obraćaj više pažnje na njih – nikad ne znamo koga smo to sreli u detetu.”

“Ne muči sebe ako nešto ne možeš da učiniš za svoje dete, samo se seti: za dete nije učinjeno dovoljno ako nije učinjeno sve što se može učiniti.”

“Dete nije tiranin koji je zavladao tvojim životom, nije ni samo plod od krvi i tela. Ono je dragoceni pehar koji ti je život poverio da ga čuvaš i da u njemu održavaš stvaralački plamen. To je oslobađajuća ljubav majke i oca koji ne gaje „naše“ dete nego dušu datu im na čuvanje.”

“Umej voleti tuđe dete. Nikad ne čini tuđem detetu ono što ne bi voleo da kogod čini tvome.”

“Voli svoje dete kakvo god da je – netalentovano, nesrećno, i kad poraste. Raduj mu se u svakom obraćanju jer dete je praznik dokle god je s tobom.”

---

Delovi teksta preuzeti sa:

 

http://www.dw.com/sr/janu%C5%A1-kor%C4%8Dak-za%C5%A1titnik-i-prijatelj-dece/a-16551910

http://www.detinjarije.com/zapovesti-pedagoga-koji-odbio-umre-svojom-decom/

Korisni linkovi

http://www.coe.int/t/commissioner/source/prems/PublicationKorczak_en.pdf

http://www.januszkorczak.ca/

Preporučujemo  filmove:

 

Dokumentarni film- Last Korczak Boy

https://www.youtube.com/watch?v=jq_WUJ5oWjo

Icak Belfer zapravo nikada nije napustio sirotište Januša Korčaka u Krochmalna ulici u Varšavi, Poljska. Iako sada ima 90 godina, poznati izraelski umetnik, uvek će biti mali Icakele iz Varšave, a Korčak je uvek sa njim u mislima. Poljski lekar i vaspitač živi u crtežima i slikama Icaka, a duh Januša Korčaka živi u duši umetnika.

Belfer deli sa nama njegove neverovatno jasne uspomene iz sirotišta u Krochmalna ulici iz perioda pre II Svetskog rata u Varšavi. On otkriva Korčakov jedinstven pogled na decu kao, pre svega, ljudska bića koja treba da budu tretirana sa istim dostojanstvom i pristupom kao i odrasli.

On emotivno opisuje rad Korčka i njegove pomoćnice, Stefe Vilčinske, u sirotištu, njihove ljubavi prema deci i njihove potpune posvećenosti da ih poštede, što je dovelo do njihovog tragičnog kraja.

(Izvor: Yad Vashem) http://www.yadvashem.org/yv/en/holocaust

Slobodni ste, doktore Korczak (nem. Sie sind frei, Doktor Korczak, 1975.)

Nemački film u režiji Aleksandra Forda. Prikazuje nekoliko poslednjih godina života Januša Korčaka.

Korczak (1990)

Poljski film u režiji Andrzeja Wajde snimljen prema scenariju Agnieszke Holland. Prikazuje sudbinu dr Korčaka, a fragmentarno i nacistički zločin nad decom i vaspitači Doma za siročad tokom „akcije Reinhardt”.

Preporučujemo online predavanje:

 

Who Was Janusz Korczak? Jewish History @ J Dr. Henry Abramson

https://www.youtube.com/watch?v=8j4PveWwiNI