Dečak u prugastoj pidžami (The Boy in the Striped Pajamas)
Film Dečak u prugastoj pidžami je film irskog pisca i engleskog reditelja koji je od svog objavljivanja izazvao puno komentara. Film je režiran po istoimenom romanu Džona Bojna iz 2006. godine. Smešten u vreme Drugog svetskog rata, radnju filma pratimo kroz priče dva osmogodišnjeg dečaka – Bruna, sina komandanta logora i Šmula, jevrejskog dečaka, zatvorenika logora.
Dečak Bruno je živeo sa svojom porodicom u Berlinu sve dok njegov otac nije prekomandovan za komandanta logora u Poljskoj, kada se cela porodica seli sa njim. Provodeći vreme okružen nacističkom i antisemitskom propagandom, od Bruna se očekivalo da razvije snažnu mržnju prema Jevrejima, što kod njega izaziva nelagodnost i nerazumevanje ideja kojima ga podučava njegova porodica i učitelj. Želeći da se skloni od svega, polazi u istraživanje dvorišta i nailazi do bodljikavu žicu koja je okruživala logor. Tu upoznaje dečaka Šmula, koji postaje njegov prijatelj, jer niko od njih dvojice nije svestan prostora u kome se nalaze. Jedan u drugom pronalaze razumevanje i društvo.
U nemogućim slovima, ova dva dečaka održavaju svoje prijateljstvo, i Bruno prelazi ogradu koncentracionog logora u želji da pomogne svom jevrejskom prijatelju da potraži oca koji je nestao. U istoj garderobi koju su nosili Jevreji u logoru, oba dečaka bivaju pokupljeni sa grupom koja je predviđena za ubistvom gasom. Film se završava prikazom zatvorenih vrata gasne komore u kojoj vlada tišina, što indicira da su svi, uključujući i ova dva dečaka, umrli.
Od trenutka prikazivanja, film je nailazio na puno kritika, neki smatrajući da je film „trivijalan, uglađen, kičav, komercijalno eksploatisan i silom predstavio (Holokaust) tragedijom o nacističkoj porodici“, dok drugi smatraju da film pruža „upakovan brutalan konačni udarac preokreta“. Veliki broj istraživača Holokausta takođe smatra da je u filmu oskurdno predstavljen Holokaust i da treba da pruži lažnu ekvivalentnost između žrtava i počinilaca zločina“.
Izmišljena priča o ova dva dečaka, prikazana iz neobične perspektive, baca svetlo na brutalnost i razorne posledice rata. Istraživanja su pokazala da je više od tri četvrtine dece u Velikoj Britaniji školskog uzrasta bilo upoznato sa ovim delom, znatno više nego sa Dnevnikom Ane Frank.
Ono što ovaj film čini posebnim jeste njegova jednostavnost, ne teži prekomernoj analizi, već jednostavno omogućava likovima da ispričaju svoju priču. Tome treba pridodati apsolutno neočekivani završetak filma, koji kod gledalaca teži da proizvede osećanje tuge, besa i šoka.
Recenziju napisala Tamara Ivanović, istoričar arhivist Arhiva Jugoslavije i koordinatorka volonterki i volontera NVO Haver Srbija
Ostavite komentar