Amos Oz, jedan od najvećih pisaca Izraela

 

Amos Oz rođen je u Jerusalimu 4. maja 1939. godine kao Amos Klausner. Jedan je od najvećih živih pisaca Izraela i jedan od najčitanijih svetskih pisaca. Živi u Aradu.

Studirao je filozofiju i književnost na Hebrejskom univerzitetu, a sada predaje književnost na Univerzitetu Ben-Gurion u Ber Ševi. Od 1967. godine je aktivista pokreta za rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba.

 

Njegovi roditelji Jehuda Arieh Klausner i Fania Musman, bili su cionistički imigranti iz istočne Evrope.  Otac mu je bio magistar književnosti koji nije uspevao da nađe posao u Izraelu. Majka Fani nije uspela da se navikne na preseljenje i dugo se borila sa depresijom, da bi u vreme kada je Amos imao 13 godina izvršila samoubistvo.

Ova tragedija je snažno uticala na njega i na njegov rad. Kako je sam rekao, veći deo onog što je napisao bilo je nastojanje da otkrije razlog njenog samoubistva. Zbog toga je i počeo da ispituje porodični život, psihologiju žene, muško-ženske odnose…

Potpuno je promenio život i preselio se u kibuc Hulda. Tamo je uzeo novo prezime i umesto očevog Klausner počeo da nosi prezime Oz što znači hrabrost, oženio se i dobio troje dece. U kibucu se nije najbolje pokazao na fizičkim poslovima, ali mu je pisanje išlo od ruke, pa mu je omogućeno da se više posveti tome. Kasnije je pričao kako ga je tada veoma grizla savest jer je smišljao priče dok su drugi stanovnici kibuca teško radili, brinuli o domaćim životinjama i obrađivali zemlju.

Priča o ljubavi i tami   

Svog oca, majku, njihov život, majčinu borbu sa depresijom i sve što je potom usledilo opisao je u autobiografskom romanu „Priča o ljubavi i tami”, koji je objavljen 2002. godine i jedan je od najčitanijih romana današnjice. Po njemu je snimljen film koji je režirala Natali Portman.

U tom romanu Oz paralelno piše o društvenom okruženju, odnosno  stvaranju države Izrael, i opisuje i lični život,  svoj susret sa slavnim Davidom Ben-Gurionom, majčino samoubistvo, očevu zatvorenost i ćutanje o porodičnoj tragediji.

Uprkos tome što je činjenica da je u „Priči o ljubavi i tami” opisao svoj život, uvek je isticao da to nije njegova autobiografija, nego samo, kako ju je nazvao, Priča u kojoj je mnogo toga izmišljeno.

“Priča je sve: fantazija, noćna mora, razmišljanje, to su i sećanja”, rekao je jednom na tu temu Oz.

 

Učestvovao je u ratovima

Učestvovao je u Šestodnevnom ratu 1967. godine na Sinaju i u Jomkipurskom ratu 1973. godine, kada je bio na Golanskoj visoravni. Mada o tome nije često govorio jednom prilikom je to opisao ovim rečima:

„Znao sam da će, ukoliko se ne borim i ukoliko se drugi ne bore, moja porodica biti ubijena. Nije se radilo o grabljenju teritorija, o svetim mestima. Bilo je to pitanje života i smrti. Premda sam sad star čovek, i dalje bih se borio u takvom ratu. Ratovi kojima su se borili za naseljenike u 1980-im bili su drukčiji. Pre bih otišao u zatvor nego u njima učestvovao. Odbio bih da se borim za okupirane teritorije. Za dodatnu spavaonicu nacije. Za sveta mesta. Za resurse. Odbio bih da se borim za sve osim za život i slobodu”.

Iako se u delima, poput romana Juda, bavi između ostalog i Isusom, religija u njegovoj porodici nema značajnu ulogu, mada praznike i tradicionalnu Seder večeru za Pesah obeležava u krugu porodice. Bibliju smatra istorijskim dokumentom. Za sebe kaže da je Jevrejin i Izraelac i objašnjava da  judaizam za njega nije religija, nego civilizacija.

Pisanje je muzički posao

U intervjuu za Jerusalem report rekao je da ustaje u pet sati ujutru i šeta ulicama Arada, malog grada među planinama između Berševe i Mrtvog mora, da bi udahnuo svež vazduh pustinje. Dok hoda on glasno ponavlja dijalog svojih likova koji je prethodnog dana napisao:

„Ja moram da čujem razgovor mojih ličnosti, njihove glasove…Pisanje je muzički posao, nimalo manji od literarnog rada,” kaže.

Pre nego što počne da piše detaljno proučava likove svojih romana:

„Pratim ih u sebi dugo vremena pre nego što počnem da pišem da bih sagledao kako se oni ophode jedan prema drugom i kako se stvara zaplet priče”, rekao je.

Večiti favorit za Nobelovu nagradu

Autor je mnogih književnih dela koja su objavljena u 35 zemalja sveta, među kojima su romani Crna kutija, Poznavati ženu, Fima, Ne odlazi noćas, Isto more, Moj Mihael i Juda, pomenuta autobiografija Priča o ljubavi i tami, kao i dokumentarna prozna dela Na tlu Izraela, Padine Libana, Izrael, Palestina i mir i Početak priče. Njegove knjige prevedene su na četrdeset dva jezika. Dobitnik je mnogih međunarodnih književnih nagrada, među kojima su i Izraelska nagrada za književnost, Goeteova nagradu Grada Frankfurta, nagrada francuske Legije časti i druge. Zovu ga večiti favorit za Nobelovu nagradu jer mu je dosad izmakla.

Njegova dela u Srbiji je objavila Izdavačka kuća Laguna.

 

Za Haver Srbiju napisala: Nataša Stojanović