Ovaj mesec želimo da posvetimo Grasiji Mendes Nasi, koja je, nakon što je bila primorana da pobegne iz Portugala nakon portugalske inkvizicije, uspostavljene 23. maja 1536, provela život kao pronicljiva i snalažljiva poslovna žena, vođa sefardske dijaspore i velikodušna dobrotvorka jevrejskih preduzeća.

Grasija Nasi, isprva poznata kao Beatris de Luna, rođena je u Portugalu 1510. godine u porodici novih hrišćana ili konversosa, što je rezultat masovnog preobraćenja portugalskih Jevreja 1497. godine. Udala se 1528. za drugog konversosa, Franciska Mendesa, bogatog trgovca draguljima i začinima. Nakon smrti svog muža 1536. nasledila je polovinu njegovog bogatstva i pridružila se Diogu Mendesu, bratu svog muža, u Antverpenu, koji je osnovao važan bankarski posao.

U Antverpenu je postala poznata u aristokratskom društvu i pomagala je svom deveru u njegovim naporima da pomogne bekstvu jevrejskih konversosa. Počela je da razvija mrežu za bekstvo koja je pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz Španije i Portugala, gde su bili stalno pod pretnjom hapšenja kao jeretici od strane Inkvizicije.

Ovi Jevreji koji su bežali prvo su tajno poslati na brodove sa začinima koji su bili u vlasništvu, ili kojima je upravljala, kuća Mendes/Benveniste, koji su redovno plovili između Lisabona i Antverpena. U Antverpenu, Beatris Mendes i njeno osoblje dali su im uputstva i novac da putuju kolima i pešice preko Alpa do velikog lučkog grada Venecije, gde su napravljeni dogovori da ih brodom prevezu do Otomanskog carstva, Grčke i Turske na istoku. U to vreme je Otomansko carstvo, pod muslimanskim Turcima, primalo Jevreje u svoje zemlje.

Posle Diogove smrti 1543, Grasija Mendes Nasi pobegla je iz Flandrije (1545), ostavivši veliki deo svoje imovine za sobom i nastanila se u Veneciji. Tamo su je vlasti proglasile judaizatorkom, a izdala ju je sopstvena sestra Rejna, Diogova udovica. Međutim, njen nećak je uspeo da obezbedi tursku diplomatsku intervenciju u njeno ime i ona je puštena. Ona i njena porodica su se tada nastanili u Ferari. Ovde je odbacila masku hrišćanstva i postala poznata pod svojim jevrejskim imenom Grasija Nasi.

Nakon naseljavanja u Carigrad 1553. godine, Grasija se potpuno posvetila svom jevrejskom načinu života. Postala je prva žena štampar i izdavač u Otomanskom carstvu, izgradila sinagoge i ješive u Istanbulu i pokušala da pretvori Tveriju u veliki novi centar jevrejskog naseljavanja, trgovine i učenja (često nazivan jednim od najranijih pokušaja modernog cionističkog pokreta). Kada je umrla 1569. godine, gubitak se osećao duboko i široko.

https://jwa.org/encyclopedia/article/nasi-dona-gracia

https://www.myjewishlearning.com/article/dona-gracia-nasi/

https://www.jewishvirtuallibrary.org/nasi-gracia