Nadaleko čuven film, rađen po autobiografiji poljskog kompozitora jevrejskog porekla Vladislava Špilmana. Film je režirao Roman Polanski, a glavnu ulogu igra Ejdrijen Brodi.

Fenomenalan pijanista koji svira na poljskom radiju prekida bombardovanje Varšave. U narednim scenama, cela njegova porodica završava u logoru Treblinka, dok se Špilman snalazi i preživljava po varšavskom getu i ulicama. Ono što ceo film posebno boji je želja za preživljavanjem, jer je Špilman u toku skrivanja oskudevao u hrani, u ljudima, bio bolestan i drugo.

Maestralna gluma Ejdrijena Brodija naterala mi je suze na oči mnogo puta u toku filma i ovaj film je jedan od retkih koji je uspeo da dočara i tesnu atmosferu beznađa koja se vijorila nad ljudskim sudbinama u tim godinama.

Posebna scena koju bih izdvojila je ona kada Špilman ukočenim i promrzlim prstima svira na raštimovanom klaviru za nemačkog oficira koji je otkrio njegovo sklonište. On mu je s vremena na vreme donosio hranu, a kada su Rusi prodrli u Poljsku, Nemci krenuli da se povlače, ostavio mu je i svoj kaput. Da mu ne bude hladno.

Zanimljivo je to da je Hosenfeld, nemački oficir koji mu je pomagao pred kraj rata, završio u ruskom ratnom logoru, i Špilman nije uspeo da mu pomogne.

Ipak, kažu da je pravda spora ali dostižna, 2008.godine Hosenfeld je uvršten u ,,Pravednike među narodima“ u Yad Vashemu, kao jedan od onih koji su kao nejevreji pomagali Jevrejima tokom Holokausta.

Film možete pogledati na veb sajtu YouTube, gde postoji sa prevodom na srpski jezik.

Recenziju napisala Tamara Mihajlović, volonterka NVO Haver Srbija

Svi filmovi o Holokaustu