Dana 11. aprila 1961. godine počelo je suđenje Adolfu Ajhmau na Okružnom sudu u Jerusalimu. Hana Arent objavila je svoj najkontroverzniji rad “Ajhman u Jerusalimu” na osnovu svoje reportaže o ovom suđenju. Iz tog razloga, mesec april želimo da posvetimo Hani Arent, upoznamo se sa njenim životom i uticajem koje su njene knjige imale na političke teorije.

Hana Arent je rođena 14. oktobra 1906. godine, u Hanoveru,  u Nemačkoj, u sekularnoj ruskoj jevrejskoj porodici. Mlada Arent je bila veliki ljubitelj čitanja i rano je razvila svoj intelekt. Arent je odrasla u Kenigsbergu, doktorirala u Hajdelbergu 1928. godine i nastavila svoj akademski rad u Berlinu. Kao kritičar nacionalsocijalizma i Jevrejka, godine 1933. morala je da pobegne u Pariz, gde se pridružila Svetskoj cionističkoj organizaciji. Posle interniranja u Gursu, u Francuskoj, nakon početka rata, uspela je da emigrira u Njujork 1941.

Godine 1951. Arent je objavila svoju prvu englesku knjigu „Poreklo totalitarizma” kojom je započela svoju karijeru javne intelektualke. Knjiga je izložila istorijsku putanju fašističkih i komunističkih terorističkih režima i artikulisala sada široko prihvaćenu premisu da su Nemci vodili jedan rat protiv saveznika i jedan rat protiv Jevreja. Njena knjiga je naišla na mnoge kritike, jer su neki mislili da krivi Jevreje za njihovo saučesništvo u Holokaustu.

U svom veoma kontroverznom delu „Ajhman u Jerusalimu“ (1963), Arent je tvrdila da Ajhmanovi zločini nisu rezultat opakog ili pokvarenog karaktera, već čiste „nepromišljenosti“: on je jednostavno bio ambiciozni birokrata koji nije uspeo da razmisli o veličini onoga što radi. Arentovo odbijanje da prepozna Ajhmana kao „unutrašnje“ zlo izazvalo je žestoke osude i jevrejskih i nejevrejskih intelektualaca.

„Nevolja sa Ajhmanom je bila upravo u tome što su mnogi bili poput njega, i što mnogi nisu bili ni izopačeni ni sadisti, već su bili, i još uvek jesu, strašno i zastrašujuće normalni. Sa stanovišta naših pravnih institucija i naših moralnih standarda rasuđivanja, ova normalnost je bila mnogo strašnija od svih zverstava zajedno.”

~ Hana Arent, 1963. ~

Kao imigrantkinja i izbeglica od nacističkog režima, njena odanost jevrejskoj kulturi i razvoju jevrejske države takođe je podstakla njenu strast, iako kako je njeno učenje napredovalo, sve više se nije slagala sa glavnom američkom jevrejskom zajednicom. Upamćena kao žestoki zagovornik slobode, političke akcije i moralne moći misli, Arent je preminula 4. decembra 1975. godine.

Linkovi za više informacija:

https://www.myjewishlearning.com/article/hannah-arendt/

https://www.britannica.com/biography/Hannah-Arendt

https://jwa.org/encyclopedia/article/arendt-hannah